Šaferova (Schäffer) palata

Ime zgrade Šaferova (Schäffer) palata
Današnji naziv Šefer(Schäffer) kuća
Grad, adresa Segedin, Fekete sas u. 19-21.
GPS podatci N 46° 15′ 12.36″, E 20° 8′ 48.16″
Izgrađen 1904–1905
Stilske oznake Originalno secesijski.

Arhitekta

Naručilac

Ede Mađar (Magyar Ede) (1877–1912)

Adam Šefer (Schäffer Ádám) trgovac gvožem.

Stepen zaštite/Konzervatorsko rangiranje Objekat je pod lokalnom zaštitom.
Originalna namena/funkcija objekta

Izmene

Funkcija je ostala nepromenjena, stambeno poslovna zgrada. Vlasnici ove zgrade su 1920. godine skinuli veoma lepe i bogate ukrasne elemente sa fasade zbog njihovog izuzetno skupog održavanja. U kasnijim dekadama uklonili su i veoma lepe drvene portale, koji su karakterični za secesiju. Objekat u današnjem stanju samo u većim arhitektonskim jedinicama podseća na nekadašnju raskošnu i velelepnu palatu. U okviru projekta  sa nazivom „Dragulji na prekretnici vekova-putovanje kroz čudesan svet secesije” (DIAMOND) pod brojem HUSRB/1203/212/121, uradiće se projekti rekonstrukcije fasade i krovne konstrukcije.

Opis zgrade, analiza

Na današnjem izgledu Šafer palate se vidi šta je zapravo izgubila slika grada Segedina kada su dvadesetih godina prošlog veka vlasnici zgrade, pozivajući se na skupo održavanje objekta, gotovo u potpunosti lišili secesijskih dekorativnih elementa nekada impozantnu najamnu palatu, koja izlazi na tri ulice. Fasadu su nekada ukrašavali bogati ornamenti. Na njoj su se u lepom ritmu menjali umetnički formirani prozori, pilastri, erkeri. Nekadašnji portali poslovnih prostora su bili stolarski radovi čija je vrednost bila nadaleko poznata. Elegantna pojava ovog objekta krunisana je impozantnom gornjom etažom: obodima ukrašenim secesijskom ornamentikom, umetnički obrađenim ugaonim tornjevima, ukrasima na krovu. Ugaone erkere su podupirale figure okovanih anđela. Danas ove figure vidimo u oštećenom stanju, pretvorene u orlove, čuvajući tek ponešto od nekadašnjeg sjaja ove zgrade. U okviru projekta DIAMOND se planira fazna obnova fasade.

Literatura:

Bakonyi Tibor, Magyar Ede, Bp., 1989

Mapa Segedina >>