Ime zgrade

Ungar-Majerova (Ungár-Mayer) palata

Današnji naziv

Isto

Grad, adresa

Segedin, Kárász u. 16.

GPS podatci

N 46° 15,035′ E 20° 8,775′

Izgrađen

1910–1911

Stilske oznake

Secesijski

Arhitekta

Naručilac

Izvođač radova

Ede Mađar (Magyar Ede) (1877–1912)

Bene Ungar (Ungár Benő) i Aron Marton (Mayer Áron) su bili investitori najamne palate,

a Moric Pik (Pick Móric) i Laslo Tobiaš (Tóbiás László) su bili izvođači radova.

Projektant konstrukcije je Silard Zilinski (Zielinski Szilárd).

Stepen zaštite/Konzervatorsko rangiranje

Objekat je spomenik kulture.

Originalna namena/funkcija objekta

Izmene

Objekat je i danas u funkciji najamne palate. Na prizemlju, sve do trga Dugonič (Dugonics) radio je kafić Corso, koji je do prvog svetskog rata bio restoran. U narednim decenijama smeštene su manje i veće prodavnice, te su prema potrebama formirane poslovne prostorije raznih veličina. 1941. godine podrum je pretvoren u sklonište. Nakon drugog svetskog rata prostrani stanovi podeljeni su u manje. Tokom vremena originalni portali u prizemlju zamenjeni su beznačajnim. 1999. godine fasadu je obnovljena.

Opis zgrade, analiza

Zgrada na uglu ulice naglašeno uobličava sliku grada i predstavlja segedinsko remek delo pozne secesije. Njeno neobuzdano dinamično pročelje je plod graditeljske mašte s namerom da se udalji od secesije i trezvenom uviđanju projektanta da mora da se vrati eklektici. Zanesenost Edea Mađara secesijom i njegova fascinantna arhitektonska fantazija ponajviše se ogledaju u visini završnog venca i krovnog pojasa. Primećujemo dekorativne zabatne zidove, tornjiće sa kupolama u obliku lukovice ili s buzdovanima, nađe se tu čak i „zvezdarnica“, a krovna slemena se završavaju ukrasima u obliku brodskih pramaca. Reč je o sjajnim limarskim radovima izuzetne lepote, izvedenim sa ukusom što odiše duhom secesije. Pravo vrhunsko dostignuće dolazi do izražaja u najviše naglašenom elementu zgrade, u formiranju predivne ugaone kupole. „Najlepši deo zgrade je ogroman kupolast ugaoni toranj, koji se završava u cvetnom buketu opasan limenim skulpturama devojačkih figura iz ulaza u kuću iz Taborove ulice. Za ovo se zaista može reći da je istovremeno spokojno, fino, onirično i bizarno.“ (Tibor Bakonji).  

Dekorativni afinitet secesije prožet ukusom građanske elite lepo je očuvan u glavnom stepeništu najamne zgrade i u odmerenoj eleganciji dvorišnih kružnih hodnika. Tu se pokazuje skeletna konstrukcija od armiranog betona, što je u to vreme smatrano za novinu. U prostranim salama prizemlja dugo je radila kafana Korzo. Duh i atmosfera njenih nekadašnjih prelepih unutrašnjih prostora čuva divan secesijski štuko-gips neobičnog kolorita na stropu jedne od sala. 

Literatura

Nagy Zoltán, A szecessziós építészet Szegeden, Szeged története 3/1,

Szerk.: Gaál Endre, Szeged, 1991.

Bakonyi Tibor, Magyar Ede, Bp., 1989.

Csongrád megye építészeti emlékei, Szeged, 2000, Tóth Ferenc (szerk.),

O. Csegezi Mónika szócikke