Arhitekta

Naručilac

Izvođač radova

Ferenc J. Rajhl (Raichl J. Ferenc) (1869–1960)

Marton Arpad Grof (Gróf Árpád Márton), glavni tužilac  Segedina je inicirao izgradnju.

Janoš Štumf, Jožef Gomboš

Konzervatorsko rangiranje

Izmene

Objekat je očuvan skoro u originalnom stanju. Spoljnu fasadu dinamičnom i lepom čini igra uvučenih i isturenih delova fasade, kao i naizmenično rešenje prozora i erkera. Posebna dekoracija na glavnoj fasadi je veliki, pozlaćeni motiv orijentalne ornamentike. Originalno, stanovi u ovom objektu bili su namenjeni dobro plaćenim činovnicima. Na prizemlju su bile smeštene kancelarije za advokate, na spratovima su bili stanovi. Objekat je u funkciji kao stambena zgrada i danas. Vrednost objekta povećava činjenica da u nekim stanovima još uvek postoje originalne pločice.  Veoma je atraktivna gvozdena konstrukcija stepeništa sa unikatnom ogradom od kovanog gvožđa, sa zidovima bogato dekorisanim secesijskim štuko ukrasima. Nažalost mnoga ulazna vrata u stanove  na visećim hodnicima  nisu vraćena u izvorno stanje.

Među segedinskim najamnim zgradama s prekretnice vekova pravi kuriozitet predstavlja ova veličanstvena secesijska palata, ona u skladu sa svojim položajem dominira panoramom i krasi grad. Izvorno stanje čuva i spolja i iznutra u gotovo nepromenjenom obliku. Jedinstvenim stilom i osobenim arhitektonskim rešenjima povezuje Segedin sa Suboticom. Deluje kao da je Ferenc J. Rajhl genijalna rešenja formi i pažnju projektanta utisnutu na svaki detalj subotičke palate presadio u raskošnije, impozantnije rešenje segedinske najamne palate. Vrlo je spektakularno rešenje pročelja u vidu ogromne trijumfalne kapije sa prostorno uvučenim centralnim delom, izgled raščlanjen erkerima, zabatima, nišama. Najdekorativniji deo zgrade je mozaik sa upadljivom bojom zlata formiran prema orijentalnom ukusu. Fasadna ornamentika – gleđosana keramika, manji mozaici, radovi od kovanog gvožđa prefinjenih linija – prekrivaju površinu bogatstvom od kojeg zastaje dah; ipak, nemamo osećaj da je zgrada prenatrpana, previše dekorisana. Verovatno zbog toga što površine raščlanjene na velike poteze jedinstvo zaobljenih arhitektonskih segmenata dva ugaona tornja ublažava prekomerno istočnjačko obilje formi i ukrasa. Zgrada i iznutra čuva duh prekretnice vekova, u jednom delu stanova su zadržana izvorna rešenja. Kada zakoračimo u zgradu, susrećemo se sa velelepnim rešetkama na kapijama, sa vratima, gelenderima koji se smatraju remek delima kovanog gvožđa, kvakama, žardinjerama, po blistavim bojama prepoznatljivim zidnim pločicama i prozorskim staklima.

Nagy Zoltán, A szecessziós építészet Szegeden, Szeged története 3/1,  Szeged, 1991.

Csongrád megye építészeti emlékei, Szeged, 2000, O. Csegezi Mónika szócikke

Bakonyi Tibor, A századforduló építészete Szegeden, Műemlékvédelem, 1980. 3. sz.

Bagyinszki Zoltán – Gerle János, Alföldi szecesszió, /Art Nouveau in the Alföld Debrecen, 2008.