Reformatorska palata

Ime zgrade Reformatorska palata
Današnji naziv Isto
Grad, adresa Segedin Tisza Lajos bulevar 37.
GPS podatci N 46° 15′ 22.62″, E 20° 8′ 55.97″
Izgrađen 1910–1912
Stilske oznake Eklektički, secesijski
Arhitekta

Naručilac

Izvođač radova

Ede Mađar (Magyar Ede) (1877–1912)

Reformatska crkva.

Ištvan Otovai (Ottovay István) i Imre Vinkler (Winkler Imre). Kapija i kovani radovi: Antal Kečkemeti (Kecskeméti Antal).

Stepen zaštite/Konzervatorsko rangiranje Objekat je pod lokalnom zaštitom.
Originalna namena/funkcija objekta

Izmene

Funkcija objekta je nepromenjena – crkveni objekat, najamna kuća. Objekat je sedište parohije segedinske reformatorske crkve, do 1953. godine u zgradi je radila škola. Danas je u njemu smešten debrecinski Reformatorski fakultet veronauke, odsek za učitelje veronauke. U prizemlju su poslovni prostori, dok se na spratovima nalaze stanovi. Objekat je nacionalizovan 1953. godine, ali su reformatorske crkvene organizacije ostale u zgradi. Tokom 1986–1991. godine obavljena je restauracija objekta.

Opis zgrade, analiza

Trospratna palata na Trgu Kalvin, zahvaljujući lokaciji značajnoj za izgled grada, neobičnom izgledu fasade i neuobičajenom prostornom postavkom, nesumnjivo privlači pažnju. Izgrađena je na petougaonoj parceli, a krila građevine obuhvataju u sredini mali trg, odnosno zatvoreno dvorište. Ulaz u dvorište je slobodan, tokom lepih dana možemo biti svedoci čudesne igre svetla i senki što pruža neverovatan prizor niza erkera i umetnička elegancija gvozdenih ograda. Tri ulazne gvozdene kapije izuzetne stilizacije inspirisane religioznom simbolikom, takođe zaslužuju pažnju. Objekat je krunisan teškim formama baroknih krovova, dok lukovi iznad spratova, spratni široki venac, kapricioznom linijom vođen završni venac, raznovrsni oblici prozora i erkeri raščlanjuju uličnu fasadu. Karakteristična obeležja secesijske fasade se ogledaju u štuko dekoraciji, linijskim ukrasima, a prvenstveno u dva mozaika. Jedan prikazuje misteriju Oranja-setve, a drugi Žetvu. Uprkos dinamičnosti i mnoštvu ukrasnih elemenata, ovom zgradom ipak preovladava karakter puritanizma što odgovara reformatorskoj crkvi.

Literatura

Nagy Zoltán: A szecessziós építészet Szegeden, Szeged története 3/1. Szerk.: Gaál Endre, Szeged, 1991.

Bakonyi Tibor, Magyar Ede, Bp., 1989

Csongrád megye építészeti emlékei, Szeged, 2000, TÓTH FERENC (szerk.),

(O. Csegezi Mónika szócikke)

Mapa Segedina >>