| Ime zgradeTehnički br.: 20 | Subotica, Sinagoga |
| Današnji naziv | Sinagoga |
| Grad, adresa | Subotica, Trg Komora i Jakaba br. 6. |
| GPS podatci | N 46° 06′ 05.49″, E 19° 39′ 38.99″ |
| Izgrađen | 1902. godine |
| Stilske oznake | Mađarska varijanta secesije. |
|
Arhitekta
Naručilac Izvođač |
Arhitekti iz Budimpešte Marcel Komor (1868–1944) i Deže Jakab (1864–1932). Nacrte vitraža izradio je Mikša Rot (1865–1944)Jevrejska verska zajednica Subotice je naručilac radova. Nacrte vitraža izradio je Mikša Rot. |
| Stepen zaštite/Konzervatorsko rangiranje | Spomenik kulture od 1975. godine, za spomenik kulture od izuzetnog značaja proglašen 1990. godine. |
| Istorijat zgrade/objekta
Izmene Izgrađena je prema drugonagrađenom projektu kojim su Komor i Jakab konkurisali za sinagogu u Segedinu. Oplemenjena vitražima iz ateljea Mikše Rota i keramikom iz pečujske fabrike keramike Žolnai, ona predstavlja jedinu sinagogu u Evropi koja nosi stilska obeležja mađarske varijante secesije.Verski objekat jevrejske zajedice – sinagoga – do 1979. godine kada je putem darodavnog ugovora predata gradu, odnosno lokalnoj samoupravi uz obavezu da je obnovi. Od tada je Sinagoga gradilište. 1985–1988. godine predata je Narodnom pozorištu – Népszinház na korišćenje. Održano je puno pozorišnih predstava i koncerata u njoj. Od 1988. godine je bez namene, odvijaju se građevinski radovi u kontinuitetu do današnjih dana. 2012. godine je ponovo otvorena za javnost, za turističke ture. Za njenu novu namenu se planira da bude višenamenski objekat – koncertna, izložbena i pozorišna dvorana. |
|
| Opis zgrade, analiza | |
| Sinagoga je prva građevina u Subotici podignuta sa elementima mađarske varijante secesije, a istovremeno jedini jevrejski verski objekat sa obeležjima ovog stilskog pravca, jedinstvena po centralnoj organizaciji, inženjersko i zanatsko remek delo. Oblikovana je kao sveobuhvatno umetničko delo sa jedinstveno rešenim eksterijerom, enterijerom, mobilijarom i detaljima. Izuzetna prostorna koncepcija i konstrukcija objekta definisana je sa osam čeličnih stubova, koji nose osmougaonu kupolu rešenu u vidu samonoseće rabic opne, koja svojom monumentalnom lepotom zaustavlja dah. Avangardna u konstruktivnom, funkcionalnom i umetničkom pogledu početkom 20. veka, već krajem istog stoleća započinje borbu za opstanak, koja i danas traje. Dok je u osnovi relativno kompaktna, forme se u vertikalnom oblikovanju polako oslobađaju u igru zasebnih kubusa, a kulminira u centralnom delu gde je svetilište naglašeno kupolom. Stepenišne vertikale su smeštene u četiri zasebna kubusa pod četiri manje kupole, centralni ulaz je sa tri trolisno oblikovane atike, dok su četiri ulaza izdvojena za potrebe žena prema tadašnjim normama ponašanja. Svaka funkcionalna celina je istaknuta, obrubljena pilastima ili trakom od crvene fasadne opeke, dok je baza naglašena soklom od veštačkog kamena, a iznad nje crvenom opekom. Između ovih traka upleteni reljefno urađeni ukrasi od terakote u vidu prepleta stilizovanih formi palmeta, vitica, srca, lala i ruža stvaraju skladno umetničko delo. Moćna kupola sinagoge, igrom geometrijskih motiva veštog prepleta zelenog, oker i plavog Žolnai crepa izrasta iz razuđenog kubusa, dominira i objektom, i panoramom grada. Svedena u koloritu i oblicima, igra ravnih površi, crvene opeke i terakota secesijskih motiva, u enterijeru se razbuktava u razigrane oblike svodova i lukova sa oslikanim floralnim motivima, vatrenog kolorita stilizovanih narodnih motiva. Skladni floralni motivi ljiljana i ruže isprepletani viticama i paunovim perom sa fasade se uvlače u enterijer putem vitraža i zidnog slikarstva. Vitraži živih boja, umetnički oblikovni u radionici Mikše Rota, stvaraju posebnu čaroliju u ovom svetilištu. Izuzetnu svetlost i doživljaj unose četiri rozete sa izuvijanim viticama, listovima i srcima, karanfilima, ljiljanima i lalama nežnih tonova zelene, svetlo ljubičaste, crvene, žute i plave boje. Cvetna ornamentika vitraža se razliva dalje po zidnom platnu upotpunjujući harmoničnu sliku prostora. | |
| Literatura
Martinović Cvijin Kata, Subotički opus Komora I Jakaba, Subotica 1988, 34-41.Bagyinszki Zoltán – Gerle János: Alföldi szecesszió /Art Nouveau in the Alföld Debrecen. 2008. Duránci Béla, A Vajdasági épitészeti szecesszió, Újvidék 1983, 35–39. Klein Rudolf, A Szabadkai zsinagóga, Szabadka 2013. |
|
Mapa Subotice >>
