Arhitekta

Naručilac

Izvođač radova

Arhitekti iz Budimpešte Marcel Komor(1868–1944) i Deže Jakab (1864–1932)Sobodan kraljevski

grad Subotica je finansirao izgradnju za vreme gradonačelnika Karolja Biroa.Nacrte vitraža izradiili su Mikša Rot (1865–1944) i Šandor Nađ (1869–1950)

Glavni arhitekta na izgradnji bio je Đula Vali. Vitraže je izradio Mikša Rot.

Građevinski izvođači radova bili su Ferenc Nađ i Lukač Kladek sa velikom ekipom industrijalaca i zanatlija. Njihova imena su zabeležena na  kamenoj ploči  u vestibilu Gradske kuće.

Izmene

Izvorna funkcija Gradske kuće kao trgovačko-administrativnog sedišta grada zadržala se, uz manje izmene, do danas. Tu su se nalazile prostorije gradonačelnika i velikog župana, uprava grada i administracija, gradska policija, gradsko tehničko odelenje, katastar i gradski zatvor. U prizemlju su bile smešteni trgovački lokali. Iz gradske kuće izmestila se gradska policija, katastar i zatvor. Od 1950. godine tu se nalazi Istorijski arhiv, Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture od formiranja 1980 godine. U periodu od 1967. Gradska kuća je proglašena za Dom kulture i polako su se iselile gradske birokratske službe u novoizgrađenu zgradu opštine. Tu se od 1967. do 2008. nalazio Gradski muzej, jedno vreme Radio Subotica i SIZ kulture, kulturno umetnička društva i umetnički ateljei. Od 1990. tih godina ponovo se vraćaju administrativne službe. Sve ovo je dovelo do manjih unutrašnjih pregradnji, kao i pretvaranja dela potkrovlja u koristan prostor. Ovaj reper i simbol grada predstavlja centar svih dešavanja u gradu: kulturnih, turističkih, edukativnih, političkih i dr. Nalazi se na evropskom putu secesije ,,Art Nouveau European Route”.

U vreme kada se umetnost širom Evrope oslobađa preterane dekorativnosti, a funkcionalnosti kao izvoru estetike daje primat, subotička Gradska kuća pretrpana ukrasima, pripada završnoj fazi dekorativne secesije. Gradska kuća, odrednica i simbol Subotice, jedna je od poslednjih velikih ostvarenja mađarskog nacionalnog stila, urbanističko i graditeljsko delo koje je odredilo dalje formiranje gradskog jezgra.  Impozantnih dimenzija sa četiri atrijuma, četiri kapije i dva tornja, razigranih atika, mansardnog krova naglašenog igrom dvobojnog Žolnai crepa, masivnim prizemnim pojasom optočenim kamenom, sa reljefima i skulpturama, čini lik Subotice prepoznatljivim, dok svojim 76 m visokim tornjem dominira panoramom grada i okoline.  Iza ove monumentalne ljušture krije se originalan koncept gradske kuće određen funkcionalnošću, higijenskim zahtevima  i insolacijom,  koji, kroz protok vremena, dokazuje svevremenske vrednosti. Ovaj savremeni administrativno trgovački centar u vreme izgradnje,  i danas živi, još uvek u istoj funkciji. Sveobuhvatno umetničko delo ostvareno je kroz sintezu arhitekture, primenjene umetnosti i zanatstva. Jedinstvo  enterijera, eksterijera i mobilijara  daje vrhunsko graditeljsko ostvarenje, a rukopis arhitekata prepoznatljiv je na svakom detalju. Dekoracija je bogatije oblikovana u centralnim prostorijama, ali i sporedni prostori nisu zapostavljeni. Raskošan enterijer odlikuje šaltersku salu, reprezentativno  stepenište i tri većnice: veliku, žutu u zelenu. U kamenu reljefno oblikovani detalji, cvetni spletovi u kovanom gvožđu, eozin i pirogranit fabrike Žolnai u Pečuju, moćni vitraži istorijskih ličnosti delo čuvenog budimpeštanskog vitražiste Mikše Rot, drvorezbarije, mesingani detalji, cvetni prepleti moleraja, čine jedinstvenu simfoniju, inspirisanu mađarskim narodnim motivima, gde mesto lale, kao nacionalnog cveta, zauzima posebnu pažnju. Sem umetničkih, neosporne su i tehničke vrednosti građevine. Iako ne donosi avangardne konstruktivne novine, njena izgradnja predstavlja inženjerski poduhvat, s obzirom na veličinu, loš sastav zemljišta na kojem je fundirana i kratak vremenski period u kojem je podignuta. Mada je građena klasično, korišćena je opeka, u pojedinim delovima su utkane gvozdene konstrukcije. Iznad velike većnice lepotom zadivljuje skulptoralno rešen, vatrostalni i samonosivi rabic svod debljine 8 cm, kao i savremeno rešen sistem ventilacije, klimatizacije i grejanja.

Gradska kuća-Subotica, Városháza-Szabadka 1912-2012, Subotica 2012.

Duránci, Béla, A Vajdasági épitészeti szecesszió, Újvidék 1983, 53-58. Martinović Cvijin,Kata, Subotički opus Komora i Jakaba,Subotica 1988, 47-56

MZZSK Subotica, Zaštitar, zbornik zašite nepoktretnih kulturnih dobara, Subotica 2006, 236-240.

Secesija u Subotici – Szecesszió Szabadkán (urednik: Krstić, Boško) Subotica – Budapest, 2002, 45-59.

Várallyay Réka, Komor Marcell – Jakab Dezső, Budapest, 2006.

Bagyinszki Zoltán – Gerle János: Alföldi szecesszió /Art Nouveau in the Alföld Debrecen. 2008.