Secesija je u Segedinu prisutna mozaički u ukupnoj slici grada budući da je do vremena prekretnice vekova praktično završena izgradnja centra grada uništenog poplavom iz 1879. godine. Mestimično su, pukim slučajem, preostali gradnjom nepokriveni uglovi, poneki prazni placevi. Revolucionarno nov duh graditeljstva je stigao u Segedin pod srećnim okolnostima, tu ga je imućna i prosvećena buržoaska elita sa visokim kriterijumima u pitanjima kulturni zajedno sa kapitalom bankara gladnim investicija dočekala u ulozi mecene. Moguće je da iz nas progovara pristrasnost kasnijih pokolenja, ali su u hvale vrednom stilski jedinstvenom eklektičkom središtu grada secesijske stambene palate i javne zgrade podignute na takvim punktovima, gde su upravo, u skladu sa svojim kvalitetom i atraktivnim obeležjima, postale određujuće komponente izgleda grada. Danas su to arhitektonske relikvije sposobne da izazovu duhovno uzbuđenje ili vizuelne znamenitosti koje pokreću jedno novo, savremeno ushićenje kako stanovnika grada tako i turista.

Zgrada sinagoge je svakako takva. Ko bude (ili već jeste) video veličanstvene oblike njene monumentalne kupole, čipkaste ukrase kada bljesnu u zlatastoj svetlosti zalazećeg sunca, da bi se potom proizvelo gotovo vanzemaljsko blistavilo kada bude još jače obasjana hladnim plavozelenim zracima unutrašnjeg osvetljenja, sigurno će zauvek sačuvati u sećanju ovaj prizor. Ova izuzetno zamišljena i izvedena dvojna kupola dominira panoramom grada i predstavlja jednu od najlepših sinagoga Evrope. Zahvaljujući unutrašnjosti kupole i vitražima reprezentuje jednu od najprofinjenijih varijanti secesijskog dekorativnog umetničkog duha. Do izgradnje ove veličanstvene sinagoge ne bi došlo da nije bilo saradnje učenog velikog rabina Imanuela Leva i Lipota Baumhorna, arhitekte koji je osnovao školu gradnje sinagoga.  Palata Rek je drugo čudo. Ona je sasvim izuzetna građevina, sa pravom smatra da doseže evropski nivo, i posle nešto više od sto godina dobila je zahtevno oblikovano okruženje dostojno njenog značaja. Ambijent koji je okružuje je danas omiljena agora centra grada. Njena neobično uobličena fasada reprezentuje redak, organski pravac secesije. Kao mlad umetnik Ede Mađar je kreirao zgradu od epohalnog značaja. Ova građevina je ujedno i večiti podsetnik kakvo arhitektonsko remek-delo može da bude iznedreno kada se jedan imućan mecena sa razvijenim osećajem za lepo – Ivan Rek (1855–1923) je bio inženjer vodoprivrede – kao naručilac gradnje sretne sa, za ovaj zadatak, ponajviše pogodnim, darovitim arhitektom. Palata Grof podignuta na uglu Bulevara Lajoša Tise je takođe čedo srećnih okolnosti, sagrađena je na placu koji se proteže na istaknutom položaju u centru grada. Ferencu J. Rajhlu, arhitekti zgrade, je ponovo pružena velika prilika da svoja iskustva primenjena prilikom projektovanja svoje stambene kuće u Subotici, a što se ogleda u secesijskom oblikovanju prostora sprovedenom na svaki detalj celokupne zgrade, kao i u iskustvu secesijskog dekorisanja, realizuje u dimenzijama veličanstvene najamne zgrade, sposobne da ispuni očekivanja epohe podignute na nivo izuzetne raskoši. 

Dominaciji secesije u Segedinu data je ne potpuna decenija, ali uprkos tome, u tako kratkom vremenskom rasponu u gradu izraslo blizu pedeset građevina: najamne zgrade, stambene zgrade, poneka skulptura (jedna ili dve), izvanredni enterijeri i još ponešto. Pored toga, u gradu su naglašeno prisutni i raznoliki pravci secesije, lehnerovski pravac, on se nadograđuje na temelje uzete iz narodne umetnosti, kao i pravac onih što se kreativno nadovezuju na uzore iz Beča i Berlina, a to je stil koji su sopstvenom ukusu prilagodili mesni građevinski majstori.