Senta, Vatrogasna kasarna

Ime zgrade Senta, Vatrogasna kasarna
Današnji naziv Vatrogasni dom
Grad, adresa Senta, Poštanska ulica br. 12.
GPS podatci N 45° 55′ 46.23″, E 20° 05′ 13.06″
Izgrađena 1903–1904
Stilska obeležja Mađarska varijanta secesije
Arhitekta

Naručilac

Izvođač

Bela Lajta (1873–1920) arhitekta

Radove je finansiralo gradsko veće Sente.

Izgradnja se odvijala pod rukovodstvom Maćasa Saboa.

Spomenička valorizacija Spomenik kulture je od 14. maja 1975. godine. Za spomenik kulture od velikog značaja proglašena je 1991. godine.
Izvorna funkcija objekta

promene

Namenski građena zgrada kasarne ima tri, po funkciji različita paviljona, koja oblikovno čine jedinstvenu celinu. U dve zgrade razuđene osnove, izgrađene na regulacionoj liniji ulice smeštene su kancelarije predsednika, sala za sednice, sala za zabavu momčadi, biblioteka i čitaonica. Paralelno sa ovim objektom u dvorištu se nalazi spremište mašiina, kabineti, spavaonica, osmatračnica i trpezarija. Sasvim pozadi nalazio se  magacin za vatrogasna creva, naslam za kola, štala za osam pari konja i neophodne prateće prostorije.  Zgrada i danas a služi prvobitnoj nameni.

Opis zgrade, analiza

Malu građevinu vatrogasne kasarne veliki mađarski graditelj Bela Lajta oblikovao je s izuzetnom pažnjom i inventivnošću kao da se radi o najznačajnijoj gradskoj palati. Umešna prostorna postavka tri paviljona svojstvena vrsnim majstorima secesije obuhvata dva identična osovinski postavljena zdanja na uličnom frontu, koje se u centralnom delu postepeno povlače ka unutrašnjosti gde se otvara strože koncipirana zgrada. Prizemni kompleks razigranih kubusa vijugavim trakama koje teku po atikama i ivicama  formirajući stilizovane srcolike oblike upliću se oko prozora u vidu opšava i utapaju u pokrenutu soklu, te na ovaj način još više pojačavaju utisak oslobođenih formi. Duplirani opšavi sa utkanim motivima srca blago zatalasani nad ravnim fasadnim platnom jasno ukazuju na direktan uticaj Edena Lehnera, velikana mađarskog nacionalnog stila.

Literatura

Duránci, Béla, A Vajdasági építészeti szecesszió, Újvidék 1983, 39–43.

Gerle János, Kovács Attila, Makovecz Imre, A századforduló magyar építészete, Békéscsaba 1990, 130.

MZZSK Subotica, Zaštitar I – zbornik zaštite nepokretnih kulturnih dobara, Subotica 2006, 112, 113.

Valkay Zoltán, Zentai építészete, Újvidék, Zenta, 2002, 242, 278–284.

Vámos Ferenc, Lajta Béla, Budapest, 1970, 28–29.

Bagyinszki Zoltán-Gerle János, Alföldi szecesszió, Alföld Debrecen, 2008.

Mapa Sente >>