Ime zgrade | Madarska opšta kreditna banka |
Današnji naziv | Isto |
Grad, adresa | Subotica, Trg Republike br. 2. |
GPS podatci | N 46° 06′ 01.54″, E 19° 39′ 54.67″ |
Izgrađen | 1911–1912 |
Stilske oznake | Geometrizovana bečka secesija |
Arhitekta Naručilac |
Alfred Hajoš (1878–1955) budimpeštanski arhitekta. Mađarska opšta kreditna banka je za sopstvene potrebe izgradila ovu skladnu palatu. |
Stepen zaštite/Konzervatorsko rangiranje | Valorizovana je kao objekat od posebne vrednosti u okviru gradskog jezgra – prostorne kulturno istorijske celine od velikog značaja. |
Originalna namena/funkcija objekta
Izmene Izgrađena je kao palata banke, s tim da su se na prva dva nivoa (prizemlje i mezanin) nalazile prostorije banke, dok su dva sledeća nivoa bila namenjena stanovima za iznajmljivanje, najverovatnije za potrebe bankarskih službenika. Ova monumentalna palata je do danas zadržala poslovno-stambenu namenu, s tim da su u prizemlju smešteni trgovački lokali, a stanovi na ostale tri etaže. |
|
Opis zgrade, analiza | |
Dvospratna palata banke, moćnih dimenzija sa prostorom mezanina između prizemlja i prvog sprata, nastala u periodu formiranja secesijskog trga oko Gradske kuće nagoveštavala je težnje grada da promeni svoju visinsku regulaciju i preraste u grad novih prostornih kapaciteta. Ove poletne ideje, početkom 20 veka, ubrzo su nastavljene tridesetih godina, nakon izgradnje palate naspram nje. Građevina svojim zaobljenim uglom stvara kontinualno fasadno platno, koje teče od Trga Republike spajajući ga sa Trgom cara Jovana Nenada. Kulminaciju doživljava u centralnom delu gde elegancija i naglašeni vertikalizam prozračnog pojasa prizemlja i mezanina sa ujednačenim ritmom elegantnih stubova i velikih otvora, prelazi u masivan zatvoren kubus rizalita, koji noseći simbole banke, odaje stabilnost i sigurnost poslovanja. |
|
Literatura
Gerle János, Kovács Attila, Makovecz Imre: A századforduló magyar építészete, Békéscsaba 1990, 61. Secesija u Subotici, A szecesszió Szabadkán, Subotica, Budimpešta |
Mapa Subotice >>